Skoro smo se prisjećali jedne situacije kad sam ja imala tri ili četiri godine. Visoka temperatura 40+, hitna, umotana u plahte, buncam i ponavljam "tata, spasi me". I spasio si me. A sad ću ja tebe. Prva noć u bolnici u šok sobi je najkritičnija. Ti si izašao kao pobjednik, dobili smo prvu malu bitku. Sad idemo da dobijemo rat. I gle čuda, opet si uspio da iznenadiš i zbuniš doktore. I ti i ja znamo da ti nije još vrijeme da ideš, da ostaviš ovo derle samo. Znam da si jak, i znam koliko si jak i koliko nosiš na svojim ledjima i koliko možeš da podneseš. Znam, jer sam ja tvoja mala kopija.

Tata, ti i ja zajedno ćemo da dobijemo ovu bitku. Onu najbitniju - životnu. I premda sam ti to ponovila jučer bezbroj puta dok sam mogla evo opet ću - volim te 

Javor Helena