Ove tenzije, ovo razvlačenje pameti, iživljavanje nad preostalim životima ostaje trajno, i neće proći pa i da stvari sa ovom zemljom ikad krenu ka boljem. Istrošeni ljudi plutaju ulicama, kao u kakvom jezeru beznađa, napunienom pljuvačkom , hrakanjem svakodnevnog urlikakanja, jedinog isplativog oblika javnog govora u nas. Razum  se odveć tretira kao slabost i kukavičluk, a masa je tu da slučajno ne promakne nešto takvo, razumno i logično, što ne priliči još jednom, tobož velikom trenutku, virtuelno žigošući svaki pokušaj odmaka od kolektivne idiotizacije.

Nevolja, velika nevolja, a živjeti se mora.

Trifunović Aleksandar