Dom kulture

U domu kulture ,

Tako se to zvalo,

Žurila sam u štiklama,

Dobro kremom uglačanim,

U struku utegnuta,

Kose podignute,

U kostimu crvenom,

Plišanom, rebrastom,

Korakom sve brže i brže,

Pred dom stigoh,

Vrata teška odgurnuh,

Stepenicama preletih,

I na balkonu izronih,

Luster sjajni prvi me zaslijepi,

Pogledom sve obuhvatih....

Prvo bina, tu su svi,

Ekrem trubu probava,

Za bubnjevima Haško

Se priprema.....

Od glave do glave,

Pogled mi luta,

Frizure i haljine.....

Eno ga , uz štok vrata,

Se naslonio, eno ga,

Folove svoje, društvu prosipa,

Meni se u grlu ,knegla stegla,

Skidam cipelu, noga se crveni,

Neću se moći u plesu zavrtjeti,

Muzika se prosu ...

Žamor utihnu,

Masa se zatalasa....

A meni se u suzama,

Pogled zamuti...........

Elvira

Krupic Samlija